Jačanje konkurentnosti, jačanje zajednica

Ovih dana dok odmorom obeležavamo Međunarodni praznik rada, vredi osvrnuti se na konkretne rezultate koji govore o rastu zapošljavanja, osnaživanju malih biznisa i stvaranju boljih uslova za lokalni ekonomski razvoj. Upravo to je srž podrške koju EU preko programa EU PRO Plus pruža mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i lokalnim samoupravama.

Do aprila 2025. godine, kroz programsku komponentu podrške MSP sektoru, realizovano je 113 projekata ukupne vrednosti 3.564.397 evra, od čega je EU obezbedila 2.731.787 evra bespovratne pomoći. U okviru posebnog poziva za žene i mlade preduzetnike dodatno su podržana 42 nova projekta.

U domenu poslovne infrastrukture odobreno je 20 projekata vrednih 7.955.554 evra, od čega je EU finansirala 5.070.510 evra, dok su lokalne samouprave obezbedile dodatnih 2.885.044 evra. Do sada je završeno 13 projekata, a sedam je u završnoj fazi. Ova ulaganja obuhvataju unapređenje šest industrijskih zona, rekonstrukciju bivše tekstilne fabrike u Bosilegradu, kao i uspostavljanje regionalnog Smart centra u Novom Pazaru. Podrška je proširena i na održivi turizam u pet opština, kao i izradu tehničke dokumentacije u sedam lokalnih samouprava.

O značaju ovih rezultata, daljim planovima i izazovima razgovaramo sa Enisom Ujkanovićem, rukovodiocem sektora za MSP u programu EU PRO Plus.

1. Program EU PRO Plus ostvario je značajne rezultate kada je reč o zapošljavanju i podršci preduzetništvu. Šta biste istakli kao ključne doprinose zapošljavanju i lokalnom razvoju?
Mislim da je naš najveći doprinos u tome što prepoznajemo potencijal, a ne samo kapacitet. Kroz direktnu podršku za 113 mikro i malih preduzeća kreirana su 274 nova radna mesta, a očekujemo još oko 370 u narednim godinama. Ovi brojevi nisu samo pokazatelj uspeha – oni znače stabilnost za porodice, ostanak u lokalnim zajednicama i nova ulaganja. Posebno je važno što se više od polovine podržanih biznisa nalazi u nerazvijenim opštinama, jer upravo tu je uticaj najveći.

2. Koliko su ulaganja u poslovnu infrastrukturu važna za stvaranje održivih radnih mesta i smanjenje ekonomskih migracija?
Poslovna infrastruktura je manje vidljivi oslonac privrednog razvoja. Kada opština dobije opremljenu industrijsku zonu, tehničku dokumentaciju ili turističku infrastrukturu – stvara se okruženje pogodno za ulaganja, zapošljavanje i razvoj. Kroz javni poziv programa EU PRO Plus odobreno je 20 projekata u vrednosti od gotovo osam miliona evra, od čega je EU obezbedila više od pet miliona evra. Već sada imamo 13 uspešno realizovanih projekata i njihov uticaj se već oseća u lokalnim ekonomijama – u porastu proizvodnje, zadržavanju radne snage i otvaranju perspektiva za mlade. To su investicije koje ostaju, čak i kada se programi završe.

3. Program je bio snažno oslonjen na saradnju sa organizacijama za podršku poslovanju. Kakav je bio njihov doprinos u realizaciji ciljeva?
Upravo su nam lokalne organizacije za podršku biznisu – razvojne agencije, regionalne privredne komore, klasteri, naučno-tehnološki parkovi, biznis inkubatori, poslovna udruženja – bile ključni saveznici. One su najbliže privredi i poznaju stvarne potrebe preduzeća. Kroz 16 projekata koje su sprovele pružena je podrška za više od 500 preduzeća u oblastima kao što su digitalizacija, zelene prakse i poslovno planiranje. Uspeli smo da stvorimo čitav lanac znanja, gde se rešenja prenose horizontalno, od preduzeća ka preduzeću – što je daleko održivije od bilo kakvog jednokratnog pristupa.

4. Program je podsticao i društvenu odgovornost, koja je bila obavezan deo svakog podržanog projekta. Kako su preduzeća odgovorila na taj izazov?
Sa velikim ponosom mogu da kažem da su preduzetnici pokazali izuzetnu odgovornost prema zajednicama iz kojih dolaze kroz niz aktivnosti društveno odgovornog poslovanja, kao što su donacije školama i vrtićima, zelene inicijative i besplatne usluge za ugrožene grupe. Pokazalo se da su ove aktivnosti izuzetno dobro prihvaćene u lokalnim zajednicama, a preduzeća ih s ponosom ističu kao važan deo svog poslovanja. A kada mala preduzeća prepoznaju svoju ulogu u društvu, to nam govori da gradimo zdrav poslovni ekosistem u kojem rast pojedinca ne isključuje napredak zajednice.

5. Šta biste vi izdvojili kao sledeći korak u podršci privredi, van okvira samog Programa?
Mislim da i dalje postoji veliki potencijal i potreba za podrškom privredi, naročito segmentu mladih mikro preduzeća i preduzetnika. Sledeći izazov u razvoju, ne samo novih već i zrelih preduzeća, jeste njihova transformacija u digitalne, zelene i na globalnom nivou konkurentne poslovne subjekte. Podrška mora ići ka znanju, inovacijama i pristupu tržištu. I zato paralelno sa finansijskom pomoći treba razvijati i dodatne servise: obuke, mentorstvo, lokalne organizacije podrške. Samo tako možemo dugoročno da obezbedimo trajni rast. Održivi razvoj nije samo izraz – to je način razmišljanja, i posledica neprekidnog rada, kao i fleksibilnog pristupa radu koji implementiramo u svakoj fazi i pod različitim, često teško predvidivim okolnostima.