Pogled sa lokala: Zaječar, grad koji uči iz prirode

Zaječar je jedan od gradova koji je kroz podršku Evropske unije, najpre kroz EU PRO, a sada kroz EU PRO Plus, uspeo da unapredi svoju infrastrukturu i razvije projekte sa snažnim ekološkim komponentama. O tome šta lokalni razvoj znači u kontekstu zaštite životne sredine i koliko je podrška Programa doprinela, razgovaramo sa predstavnikom grada Zaječara Ivanom Živkovićem, načelnikom Odeljenja za objedinjene javne nabavke i lokalni ekonomski razvoj.

1. Zašto je zaštita životne sredine važna za lokalni razvoj i kako se Zaječar suočava sa tim izazovom?

Zaštita životne sredine je pitanje opstanka – i to nije fraza. U lokalnim zajednicama, kao što je Zaječar, kvalitet vazduha, dostupnost čiste vode i način na koji se postupa s otpadom direktno utiču na zdravlje ljudi, migracije stanovništva, pa i lokalnu ekonomiju. Zaječar je okružen bogatom prirodom, ali i opterećen nasleđenim infrastrukturnim problemima – zbog čega su nam ulaganja u ovu oblast prioritet. Poslednjih nekoliko godina bilo je značajnih učlaganja u javne objekte koji za direktnu posledicu imaju smanjenje zagađenja vazduha i energetsku efikasnost. 

2. Koje je konkretne korake Zaječar preduzeo u oblasti zaštite životne sredine, posebno uz podršku programa EU PRO Plus?

Jedan od najznačajnijih projekata koje smo realizovali uz podršku EU preko programa EU PRO Plus jeste unapređenje energetske efikasnosti objekta vrtića „Đurđevak“ u Zaječaru. Renovirano je 1.600 kvadrata zgrade u kojoj praktično nije bilo većih ulaganja od njenog otvaranja 1978. godine. Projektom je zamenjen krovni pokrivač, dotrajala drvena stolarija zamenjena je PVC stolarijom, rekonstruisane su krovne terase i urađena termoizolacija. Ove intervencije su između ostalog znatno smanjile potrošnju energije i emisiju štetnih gasova. Ovakvi zahvati možda deluju lokalno, ali imaju veliki uticaj – kako na budžet predškolske ustanove i grada, tako i na zdravije okruženje za decu i zaposlene. Naučili smo da svaki konkretan korak, bilo da je u pitanju zamena prozora ili edukacija građana, doprinosi sveukupnom boljitku.

3. Koliko je važno uključivanje građana i zajednice u zelene inicijative i da li postoje takvi primeri u Zaječaru?

Bez aktivnog učešća zajednice nema ni trajnog uspeha. Građani moraju razumeti zašto je, na primer, važno razvrstavati otpad ili štedeti energiju – a to se ne dešava samo propisima, već stalnom edukacijom. U Zaječaru se trudimo da svaka investicija u infrastrukturu ima i komponentu edukacije: bilo kroz radionice u školama, izložbe, informativne kampanje ili učešće lokalnih udruženja. 

Obdanište „Đurđevak“ je kroz projekat i digitalizovano i sada svaka od osam grupa u vrtiću ima svoj laptop računar, ali posebno je važno to što su deca i roditelji ispratili ceo projekat rekonstrukcije, a mališani su imali priliku da uče o građevinarstvu, materijalima koji se koriste, kao i o energetskoj efikasnosti. 

Kako su rezultati odmah vidljivi u ovakvim projektima, nema prokišnjavanja, radne sobe su okrečene, bolje osvetljene i klimatizovane, reakcije zaposlenih, dece i roditelja su izuzetno pozitivne. Ova i slične inicijative su nam još jednom potvrdile da građani, kada im se za to pruži prilika, žele da se uključe i doprinesu svojoj zajednici.

4. Koji su najveći izazovi koje Zaječar ima u sprovođenju zelenih projekata?

Najveći izazov je uvek isti: uskladiti ambicije s realnim mogućnostima. Znamo šta treba da se uradi, ali često nemamo dovoljno sredstava niti kadrova. Priprema tehničke dokumentacije, javne nabavke, izveštavanje – sve to traži ozbiljne kapacitete. Zato je podrška programa kao što je EU PRO Plus presudna – ne samo zbog sredstava već i zbog mentorske podrške, procedura, pa i discipline koju naučimo kroz proces.

5. Šta biste vi istakli kao sledeći korak kada je reč o zaštiti životne sredine u lokalnim samoupravama?

Iz perspektive lokalnih samouprava, sledeći korak mora biti snažnije regionalno povezivanje. Ekologija ne poznaje administrativne granice – reka, vazduh, otpad ne zadržavaju se unutar jedne opštine. Zbog toga bi naredne inicijative trebalo da podstaknu zajedničke projekte više gradova i opština – poput regionalnih reciklažnih centara, deponija i kolektora za otpadne vode. 

Ona stara izreka „zajedno smo jači“ ovde nije floskula. Problemi postaju vidljiviji i rešiviji kada se sagledaju u celini. Retko koja opština se suočava sa ekološkim izazovima koji se odnose isključivo na njenu teritoriju – upravo oni problemi koji ostaju nerešeni najčešće zahtevaju zajednički odgovor i angažman više lokalnih samouprava. Zato je ključno povezivanje opština, javnog i privatnog sektora, kao i građana oko zajedničkih, strateških projekata koji rešavaju ekološke izazove na nivou cele teritorije, a ne samo jedne lokacije.

Kroz program EU PRO Plus imali smo priliku da započnemo upravo takvu vrstu saradnje. Na teritoriji grada Zaječara i susednih opština Knjaževac, Sokobanja i Boljevac, uz podršku Evropske unije i stručnu pomoć UNOPS-a, izrađena je Strategija razvoja urbanog područja koja predstavlja osnov za dalji održivi i integralni razvoj. Trenutno, zahvaljujući bespovratnim sredstvima EU u iznosu većem od milion evra, zajedno s partnerima realizujemo projekat definisan upravo u toj strategiji, zasnovan na primeni evropskih modela teritorijalnog razvoja. Sve četiri lokalne samouprave, u saradnji s drugim lokalnim i regionalnim akterima, rade na unapređenju održivog turizma kroz aktivaciju potencijala i obogaćivanje turističke ponude čitave teritorije – uz poštovanje visokih ekoloških standarda.

Pored ovoga jednako važno je i sistematsko ulaganje u znanje, posebno mladih i zaposlenih u javnom sektoru. Dakle, ako uspemo da povežemo znanje, sredstva i regionalnu saradnju – možemo napraviti stvaran iskorak.