Pogled sa lokala: Zajednica kao tržište – kako se menjaju pravila igre

U okviru programa EU PRO Plus, uz podršku Evropske unije, podržano je jačanje lokalnih organizacija koje predstavljaju stub razvoja malih biznisa u zajednicama. Jedan od najsvetlijih primera dolazi iz Zapadne Srbije – iz srca Moravičkog okruga, gde Lokalna akciona grupa „Čačak–Gornji Milanovac“, zajedno sa poslovnim udruženjem „Unija Čačak 2000“, pokreće inicijativu „Moravski market“. Kroz ovaj projekat, podržan sa 44.616 evra bespovratnih sredstava EU, stvorena je jedinstvena platforma za promociju i prodaju lokalnih proizvoda malih i srednjih proizvođača iz Čačka, Gornjeg Milanovca i Lučana. O tome kako jedna lokalna inicijativa može pokrenuti čitavu mrežu malih biznisa, razgovaramo sa Nedeljkom Radulovićem, menadžerom LAG-a i osnivačem „Moravskog marketa“.

1. Zašto su mikro i mala preduzeća važna za razvoj lokalne ekonomije, posebno u ruralnim sredinama poput vaše?

Zato što su ona najotpornija jedinica lokalne ekonomije – fleksibilna, prilagodljiva i ukorenjena u zajednici. Mala preduzeća nisu samo broj na tržištu, već konkretni ljudi i porodice koje žive od svog rada. U ruralnim sredinama oni često preuzimaju i širu društvenu ulogu – čuvaju zanate, prerađuju domaće proizvode, obnavljaju tradiciju i čine da selo bude mesto života, a ne samo proizvodnje.

2. Kako je EU podrška kroz EU PRO Plus program konkretno doprinela razvoju vašeg tržišnog modela i jačanju lokalnih preduzetnika?

Podrška nam je došla u pravom trenutku – kada je ideja „Moravskog marketa“ bila sazrela, ali je infrastrukturno bila neodrživa. EU sredstva su omogućila otvaranje fizičkog prodajnog prostora, postavljanje internet prodavnice i pružanje logistike malim proizvođačima. Omogućili smo im da proizvode po pravilima tržišta, a prodaju po pravilima zajednice. Naše udruženje je tu postalo most – između lokalnog i digitalnog, između male proizvodnje i velikih očekivanja tržišta.

3. Koliko je važno da lokalne organizacije, poput vaše, dobiju sistemsku podršku u razvoju i pružanju usluga malim biznisima?

Važno je razumeti da biznisi ne rastu u vakuumu. Mi kao lokalna organizacija funkcionišemo kao servisna stanica za male proizvođače – pomažemo im da prođu kroz administraciju, dobiju potrebne sertifikate, nauče da koriste digitalni alat. Sistem bez ovakvih lokalnih tačaka podrške lako postaje elitistički. Zato je sistemska podrška i ulaganje u organizacije za podršku malim biznisima ulaganje u trajnu infrastrukturu razvoja.

4. Na koji način ulaganja u poslovnu infrastrukturu mogu doprineti ostanku ljudi u lokalnim zajednicama i umanjiti ekonomsku migraciju?

Kada neko vidi da u svom selu postoji infrastruktura koja mu omogućava da plasira svoje proizvode, pristupi tržištu i razvija posao – tada postoji razlog da ostane. Poslovna infrastruktura je često nevidljiva, ali je presudna: logistika, digitalna povezanost, otkupni centri, hladnjače, marketi poput našeg. Ona stvara temelj na kom ljudi na selu mogu da imaju ekonomsku izvesnost i predvidivost i izgrade budućnost. I to je jedini put da migracije ne budu jedina opcija, već da se ostane i opstane na selu.

5. U okviru vašeg rada mnogi proizvođači pokazuju i visok nivo društvene odgovornosti. Koliko je važno da lokalni biznisi ostanu povezani sa zajednicom kojoj pripadaju?

Kod nas je to organski – proizvođači ne pomažu zajednici jer je to marketinški trend, već zato što su deo te iste zajednice. Kada imate market koji posluje po principu „od komšije komšiji“, društvena odgovornost nije dodatak već suština. Mnogi naši partneri poklanjaju proizvode vrtićima, učestvuju u humanitarnim akcijama ili pomažu starijima u selu. I to nije slučajnost, to je poslovni model zasnovan na vrednostima.

6. Kako vidite budućnost razvoja lokalnih biznisa i šta je po vama sledeći korak nakon ovakvih programa podrške?

Mislim da je sledeći izazov u transformaciji – ne samo da otvorimo nova preduzeća već da postojeća osposobimo da budu digitalna, održiva i konkurentna. Mi već radimo na razvoju zajedničkog brenda, na zaštiti geografskog porekla i promociji lokalne hrane kroz seoski turizam i lokalno ugostiteljstvo. Sledeći korak je umrežavanje svih tih inicijativa. Ako ne stvorimo ekosistem, izgubićemo kontinuitet. A samo kroz kontinuitet i sistemsku podršku možemo doći do razvoja koji traje.