Zelena budućnost se ne gradi sama, ona je odgovornost svih nas

Dok obeležavamo Svetski dan zaštite životne sredine, važno je istaći da održivost nije samo ideal – već konkretan rezultat zajedničkog rada. Kroz program EU PRO Plus, Evropska unija je do sada podržala više od 50 razvojnih projekata direktno ili indirektno usmerenih ka unapređenju životne sredine – od poboljšanja sistema za reciklažu i prečišćavanje otpadnih voda, preko ozelenjavanja urbanih sredina i edukacije najmlađih o primarnoj separaciji otpada, do podrške malim i srednjim preduzećima koja svojim radom doprinose boljem životnom okruženju.

Ukupna vrednost ovih projekata premašuje 13 miliona evra, a obuhvata i teritorijalne inicijative koje spajaju lokalne samouprave, obrazovne ustanove, civilni i poslovni sektor u zajedničkoj misiji – čistijoj i otpornijoj Srbiji.

Kroz programe poput EU PRO Plus, ulaganja EU u lokalnu infrastrukturu istovremeno doprinose boljem kvalitetu života građana i očuvanju prirodnih resursa. Dragana Novaković, menadžerka programskog sektora za infrastrukturu, ističe da održivi razvoj na lokalnom nivou podrazumeva da svaka infrastruktura, bilo da je u pitanju izgradnja ili rekonstrukcija, mora da, pored bezbednosti, u fokusu ima i ekološke standarde i u nastavku nam prenosi iskustva i rezultate Programa u ovoj oblasti.

1. Zašto je zaštita životne sredine važna u lokalnom razvoju i kakvu ulogu u tome igra infrastruktura?

Zaštita životne sredine je preduslov za svaki održivi lokalni razvoj. Jedna opština može graditi puteve i fabrike, ali ako su joj reke zagađene ili je vazduh lošeg kvaliteta, to narušava kvalitet života i zdravlja stanovništva i usporava razvoj. Čistija životna sredina znači bolje zdravlje građana, manje troškove za zdravstveni sistem i veće šanse za privlačenje investitora i turista, ali i za zadržavanje mladih. Dakle, ekonomski razvoj i ekologija idu ruku pod ruku na lokalnom nivou – zajednice koje vode računa o prirodi obično beleže dugoročniji i stabilniji napredak.

U svemu tome infrastruktura ima ključnu ulogu jer omogućava da ekološki standardi ne ostanu samo deklarativni. Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, reciklažni centri, zelene površine i energetski efikasne zgrade lokalnim vlastima omogućavaju da aktivno štite životnu sredinu. Kroz poboljšanje energetske efikasnosti objekata i uvođenje sistema grejanja i hlađenja na obnovljive izvore, uspostavljanje sistema za reciklažu i prečišćavanje otpadnih voda, zamenu dotrajalih azbestnih cevovoda radi kvalitetnijeg vodosnabdevanja, ali i kroz ozelenjavanje i edukaciju najmlađih o značaju uštede energije i očuvanja prirodnih resursa – infrastruktura postaje nosilac održivih promena. Na taj način, kroz izgradnju i unapređenje infrastrukture, Evropska unija, putem programa EU PRO Plus, pomaže opštinama da konkretne mere – poput čistije vode, boljeg upravljanja otpadom i manje potrošnje energije – postanu deo svakodnevice građana.

2. Koje konkretne infrastrukturne intervencije su sprovedene kroz EU PRO Plus i kako doprinose zaštiti životne sredine?

U Novom Pazaru smo, na primer, podržali proširenje reciklažnog centra i nabavku vozila za prikupljanje tekstilnog otpada. Time će grad moći efikasnije da odvaja i prerađuje otpad koji je ranije završavao na deponiji ili se koristio kao gorivo u kotlarnicama – što predstavlja važan korak ka čistijem okruženju.

Značajna sredstva uložena su i u povećanje energetske efikasnosti javnih objekata – prvenstveno obrazovnih i zdravstvenih ustanova. Zamena stolarije, termoizolacija fasada, modernizacija sistema grejanja i rasvete doveli su do znatnog smanjenja potrošnje energije i emisije štetnih gasova, a time i do uštede u budžetima lokalnih samouprava.

U opštinama poput Merošine, Golupca, Užica, Čajetine, Bajine Bašte i Sjenice, postavljeni su solarni paneli na javne objekte, čime se deo energije dobija iz obnovljivih izvora – uz potencijalne finansijske uštede na duže staze.

Evropska unija kroz program finansira i uređenje održivih javnih prostora – zelenih površina, parkova, šetališta. Iako jednostavne, ove intervencije donose vidljive rezultate – uređenije, bezbednije i atraktivnije prostore za svakodnevni život građana. Tako je u Prijepolju, Ćićevcu, Paraćinu, Knjaževcu i Varvarinu podržana obnova parkova, igrališta i sportskih terena koje lokalna zajednica aktivno koristi.

3. Koliko je važno uključivanje lokalne zajednice i građana u zelene projekte i na koji način Program to podstiče?

Nijedan infrastrukturni projekat ne može biti zaista održiv ako iza njega ne stoji i podrška zajednice. Zato je za nas jednako važno da paralelno sa izgradnjom ulažemo i u znanje, kroz edukaciju građana, radionice, informativne kampanje i uključivanje škola i civilnog sektora. 

Na primer, u Novom Pazaru, deo projekta modernizacije reciklažnog centra je i opremanje Škole za dizajn tekstila i kože kako bi se đaci aktivno uključili u proces reciklaže. U Lapovu smo uz solarne klupe postavili informativne ekrane kako bi građani istovremeno koristili zelenu energiju i dobijali informacije o lokalnim dešavanjima. Takvi primeri pokazuju da zaštita životne sredine nije posao „za nekog drugog“ – već svakog od nas. Dugoročno, samo zajednice koje razumeju i prihvataju svoju ulogu u očuvanju prirode mogu da održe postignute rezultate.

4. Koji su najveći izazovi u sprovođenju infrastrukturnih projekata usmerenih na zaštitu životne sredine?

Najveći izazov je uvek ravnoteža – između potreba, kapaciteta i vremena. Lokalnim samoupravama često nedostaje tehnički i administrativni kapacitet da pripreme i sprovedu kompleksne projekte, a kada su u pitanju zelene investicije, izazovi su dodatni: od izbora adekvatnih tehnologija do usklađivanja sa propisima i standardima.

Tu EU, odnosno mi kao Program, ulazimo kao partner – pružamo podršku u planiranju, pripremi dokumentacije i praćenju realizacije. Bitno je razumeti da ovakvi projekti zahtevaju dugoročno planiranje i istrajnost, ali rezultati koje donose – čista voda, zdrava okolina, efikasnije korišćenje energetskih resursa – imaju višedecenijski značaj za čitavu zajednicu.

5: Šta vidite kao sledeći korak? Koje preporuke biste dali za dalji napredak u ovoj oblasti – da li su to sistemska ulaganja, bolje planiranje, edukacija ili nešto drugo?

Očekujemo konkretan, merljiv i dugoročan uticaj. Bolje upravljanje otpadnim vodama, više reciklaže, energetski efikasnije zgrade – to su promene koje ostaju. Ali jednako važno je to što gradimo svest i kapacitete: lokalne samouprave koje su danas uspešno realizovale jedan infrastrukturni projekat sutra su spremnije da same iniciraju nove. Na taj način efekti Programa nadilaze period njegovog trajanja. Ojačane institucije, bolji standardi i vidljivi rezultati – odnosno ono što ostaje zajednicama – a to je i suština održivog razvoja.

Sledeći koraci u unapređenju zaštite životne sredine na lokalu moraju biti sveobuhvatni i sistemski. Naše iskustvo kroz EU PRO Plus pokazalo je da pojedinačni projekti daju rezultate, ali za trajniji uticaj potrebno je planirati šire i dugoročnije. Zato smo kroz Program uveli izradu teritorijalnih strategija održivog razvoja, koje objedinjuju potrebe više opština i definišu projekte od zajedničkog interesa.

Takav pristup treba da postane standard – da svaka oblast u Srbiji ima plan kako da istovremeno unapređuje privredu, društvo i zaštitu životne sredine. Sistemska ulaganja su ključna za velike infrastrukturne poduhvate poput regionalnih sanitarnih deponija, fabrika za reciklažu ili centralnih postrojenja za prečišćavanje voda, jer to pojedinačne opštine teško mogu same da sprovedu. 

Verujem da će Evropska unija nastaviti da podržava ovakve inicijative, ali važno je da i na nacionalnom nivou ovo postane prioritet uz odgovarajuću finansijsku konstrukciju. Takođe, u svakom budućem ulaganju, bilo da je reč o putevima, zgradama ili industrijskim zonama, treba sistemski uključiti komponente zaštite životne sredine. To je ulaganje koje se višestruko isplati – i sada i u budućnosti.